Muzeji | Obrazovanje | |
- Zavičajni muzej | - Prva osnovna škola | |
- Muzej naive | - Pedagoška akademija | |
Biblioteka | - Gimnazija | |
Manifestacije | - Školski centar | |
- Dani komedije | - Muzička škola | |
- Muzička jesen | ||
- Oktobarski salon naivaca | ||
Pozorište | ||
Slikarstvo | ||
- Izložba slika | ||
Prim. Dr. Milanke Nešič Studenstski kulturni centar od 24. aprila do 7. maja 1998. Beograd, Srpskih vladara 48 |
||
Muzika | ||
Bioskop | ||
Zavičajni muzej je izrastao u
značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja na desetine hiljada vrednih
predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera.
Trajno je rešen i problem smeštaja Muzeja u zgradi bivšeg Sokolskog doma koja i sama
predstavlja muzejsku vrednost. To je omogućilo da se postavi stalna izložba eksponata i
svakom namerniku se pruža jedinstvena prilika da na jednom mestu sazna o vekovnim
tokovima života i rada na ovim prostorima.
Zavičajni muzej organizuje i tematske izložbe, a samostalno ili u saradnji sa drugim
ustanovama priprema i štampa vredne publikacije.
Posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture zauzima Muzej naive.
Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog
područja, već i cele Jugoslavije, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja,
mnoge monografije, katalozi, veliki broj izlozbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i
vredna svedočanstva o likovnom nasleđu našeg naroda.
Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik
Oparićke skole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković, mnogi
slikari Kovačićke škole naivne umetnosti i mnogi drugi.
Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi i nekoliko privatnih
galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada.
Najstarija kulturna ustanova u gradu je Narodna biblioteka "Radislav Nikčevic" čiji letopis doseže do čitaonice osnovane u prošlom veku - 1869.godine. U listu "Srbija" 18. marta 1869. objavljena je vest da je u Jagodini Omladinska družina formirala čitaonicu koja je već u prvim danima postojanja imala 80 čitalaca. Čitaonica je radila sa prekidima do 1914. godine. Za vreme I svetskog rata knjižni fond je uništen. Obnovljena je 1923. godine pod nazivom Narodna čitaonica i biblioteka. 1941. Nemci su obustavili rad biblioteke ali posle rata njena delatnost se odmah nastavlja. Tada je imala 4.000 knjiga i jednog knjižničara. 1974. godine ima 45.000 knjiga 13 zaposlenih 4.600 čitalaca i sopstvenu zgradu. Pored odeljenja za odrasle, decu i odeljenja naučnog fonda ima svoje ogranke i u FKS, Budućnosti i Resavi, takođe i u 27 sela opštine.
Posle II svetkog rata biblioteka i dva manja bioskopa predstavljali su jedini kulturni potencijal grada. Biblioteka je danas razvijena kulturna ustanova sa brojnim punktovima po selima
Dani komedije
Prvorazredni kulturni događaj koji se svake godine održava u Jagodini predstavljaju
"Dani komedije". Od 20. do 27.marta svake godine u Jagodini se takmiče najbolje
komedije u izvođenju pozorišta Srbije. Na završnoj svečanosti uručuju se statuete
"Jovanča Micić" za najsmešniju predstavu i "Ćuran" za najbolje
uloge i rešiju. Festival je 1996. godine proslavio srebrni jubilej-25 godina postojanja.
Prvi "Festival komedije" održan je 1971. godine i imao je ravijalni karakter.
Već sledece 1972., održan je Festival sa sadašnjim nazivom i karakterom. Održan je u
vremenu od 20. marta do 12. aprila zbog iznenadnog izbijanja epidemije velikih boginja.
Prikazano je sedam predstava u konkurenciji i jedna (Sarajevo) van konkurencije. Statuetu
"Jovanča Micić" kao najsmešnija dobila je predstava "Buba u uhu"
koju je režirao Ljubiša Ristić a žiri je nagradio Branka Plešu za režiju predstave
"Razvojni put Bore šnajdera". Glumačke nagrade dobili su Nikola Simić,
Jelisaveta Sabljić, Mira Banjać i Petar Radovanović.
Muzička jesen
"Muzička jesen" donosi u Jagodinu zvuke najkvalitetnije muzike u interpretaciji
poznatih imena instrumentalista i solista ozbiljne muzike.
Oktobarski salon naivaca
Osnovan je 1970 prilikom proslave 10 godina rada Galerije koja predstavlja jedan od
centara samouke umetnosti Jugoslavije.
Ostale manifestacije u Jagodini i okolini
Kulturnu panoramu Jagodine čine i brojne takmičarske manifestacije među kojima je
najmasovnija "Susreti sela" koja uvek okuplja veliki broj takmičara iz seoske
sredine. Ova kulturna manifestacija podstiče seosko stanovništvo na sveukupnu aktivnost,
od uređenja životne sredine do uspelih umetničkih ostvarenja.
Čuvanje kulturne baštine je u duhu ovog naroda, žitelja Jagodine i njenih suseda. Tako
pored navedenih kulturnih manifestacija koje se odrzavaju u Jagodini, veliki značaj i
širi karakter imaju i manifestacije koje se odrzavaju u drugim sredinama. To je "Festival
pozorisnih praizvedbi" u Paraćinu, "Prodjoh Levač, prodjoh
Šumadiju" u manastiru Kalenić,
"Dani srpskog kulturnog preobraženja" u manastiru Manasija.
Jagodina, kako se iz iznetog može zaključiti, poseduje povoljne antropogene turističke
vrednosti. Posto su one komplementarne sa prirodnim turističkim vrednostima, namece se
zaključak da predstavljaju veliki potencijal u razvoju turisticke ponude ovog kraja.
Pozorišni život u Jagodini negovan je još na početku ovog veka. Odvijao se preko
Kulturno umetnickog drustva "Abrašević", zatim u družini "Koča"
sve do 1935. godine kada se osniva Pevačko drustvo "Sloga" sa dramskom
sekcijom.
Posle oslobođenja, nosilac umetničkog života bilo je KUD "Milan Mijalković".
1945. godine u Jagodini se obrela grupa, poznatih umetničkih imena i zavese malih
kafanskih pozornica bile su ponovo podignute. Gledaoci su pozdravljali Žarka Mitrovića,
Blaženku Katalinić, Peru Matića, Pericu Slovenskog, Severina Bjelića, Nikolu Milića,
Tašu Marića… Tada već počinje pozorišni amaterizam živi u omladinskom i
Invalidskom pozorištu, od kojih će se kasnije oformiti prvo Gradsko amatersko
pozorište. Začetnici posleratnog scenskog života u Jagodini su Taša Marić, Jovan
Lazić "Tuturić", Milan Nedeljković "Drda", Milan Stanojević
"Špica", Duško Ristić, Radmila Tošić i dr.
1948. godine Jagodina dobija profesionalno Narodno pozoriste. Njegov prvi upravnik bio je
Milan Janković, a zatim Boris Kovač. Kasnije je ovo pozorište prerasta u Gradsko
akademsko pozoriste čiji je osnivač i prvi upravnik bio Mile Veselinović.
Početkom septembra 1974. godine osnovano je Amatersko pozorište
Pored njega, afirmisalo se svojim radom i predstavama i dečje pozorište
"Stanislavski", a sve vidniji kulturni pečat kulturnom životu daje i dramska
sekcija Učiteljskog fakulteta.
Pozorišna dvorana
U Jagodini, živeo je i radio veliki srpski književnik, pesnik i slikar, boem i
buntovnik Đura Jakšić. On je tada predavao u
jagodinskoj realki crtanje, ali od njegovih dela iz tog vremena u gradu nije ništa
sačuvano. Posle boravka Đure Jakšića likovni život dugo ne beleži neki značajniji
uspeh.
Izlozba slika prim. dr Milanke Nešić.
Bogato muzičko i narodno stvaralačtvo ovoga kraja oduvek je privlačilo kompozitore i
bilo izazov. Mokranjac je, na primer, poznatu pesmu "Maro Resavkinjo" bez
ikakvih melodijskih izmena uneo u svoju drugu rukovet. Iz obilja muzičkog folklora ovoga
kraja spomenimo pesmu "Oj Moravo", koja je stvorena u ovom kraju ali je kao
biser narodnog stvaralastva postala svojina svih naših naroda, i kolo
"Moravac".
Poznatiji kompozitori i muzički pregaoci koji su radili u Jagodini:
- Vladimir Đordjević profesor muzike u Učiteljskoj školi s početka ovog veka.
- Milenko Paunović takođe profesor muzike u Učiteljskoj školi tvorac dela "Prva
jugoslovenska sinmonija" koje je prvi put izvedeno u Ljubljani 1924.
- Uglješa Smiljanić profesor muzike u Učiteljskoj školi došao je iz Sarajeva između
dva rata.
- Veljko Komarek koji posebno bio zaslužan za formiranje muzičke škole 1952 godine.
- Gustav Barili prvi direktor muzičke škole(150-180 učenika godišnje)
Posle II svetkog rata biblioteka i dva manja bioskopa predstavljali su jedini kulturni potencijal grada. U današnjem jagodinskom bioskopu koji sluzi i kao pozorišna dvorana ima mesta za 500 gledalaca.
Obrazovanje
Prva osnovna škola u Jagodini
osnovana je 1808. godine. Nema mnogo podataka o tome koliko je đaka bilo upisano, ko ih
je i čemu učio, ali može se pretpostaviti kakva je ta škola mogla biti pre drugog
ustanka, pre oslobođenja Srbije i pre Vukove reforme jezika. Ali, ma kakav bio, ovaj
zacetak školstva u opštini Jagodina zaslužuje pomen.
Sve do kraja II Svetskog rata, i jedno vreme posle toga, postojalo je četvororazredno
osnovno školovanje. Ali pre rata veliki deo dece nije bio obuhvaćen školovanjem.
Ogroman broj ostajao je u bukvalnom smislu nepismen.
Tek posle rata ozbiljno se prišlo problemu opismenjavanja kao preduslovu
za izvlacenje iz vekovne zaostalosti i brži razvitak. Uvedeno je obavezno osnovno
školovanje u trajanju od osam godina. Ali za potpuno ostvarenje ove obaveze bilo je
potrebno mnogo napora. Materijalna baza skolstva u siromašnoj i ratom opustošenoj zemlji
bila je veoma slaba. Neodgovarajuće i dotrajale školske zgrade, nedostatak učila i
stručnog nastavnog kadra… Volja i entuziazam, želja da se pobede sve nevolje i da se
izgradi bolje sutra, učinili su da uprkos svemu, školstvo i u tim teškim danima
postigne značajne rezultate u likvidiranju nepismenosti i udaranju temelja za novo,
savremeno školstvo, u skladu sa našom društvenom stvarnošću i velikim potrebama koje
ona nameće.
Pedagoška akademija
Učiteljski fakultet ranije Pedagoska akademija nastala je iz Učiteljske škole. Osnovana
je 1898. godine kao Muška učiteljska škola u Jagodini. Ova škola obrazuje i priprema
kadrove za učiteljski poziv. Po svome uređenju, izvođenju i kvalitetu nastave, po tome
kako priprema kadrove za pedagoško-prosvetni rad predstavlja školu sa velikim ugledom.
Učenici učiteljske škole daju veliki doprinos u obrazovanju i vaspitavanju mladih
generacija. Škola je dala i više istaknutih stručnjaka u pedagoškoj nauci.
Pedagoška akademija osnovana je 1972 godine. Škola ima biblioteku sa 10.000 knjiga.
Gimnazija
Građani Jagodine, krajem 1867. godine, u želji da omoguće svojoj deci šire
obrazovanje, u vreme dok se u Srbiji vodila polemika oko otvaranja klasičnih gimnazija
ili realki tražili su otvaranje četvororazredne realke. Uložili su znatna sredstva za
izgradnju i opremanje nove školske zgrade, pa je Ukazom ministarstva prosvete i crkvenih
dela Kneževine Srbije, novembra 1869. godine, osnovana i otpočela rad "Jagodniska
gimnazija realka".
U svojoj istoriji, dugoj više od jednog veka, Gimnazija je okupljala učenike iz mesta,
bliže i dalje okoline, i delila je sudbinu njoj sličnih gimnazija. Imala je četiri,
pet, šest, osam razreda, bila je niža i viša gimnazija, muška i mešovita škola,
obustavljala je rad za vreme ratova, preseljavala se iz zgrade u zgradu, obavljala nastavu
pod vedrim nebom u Aračlijskom potoku, ali je stalno i uporno,
često pod vrlo teškim uslovima obavljala svoju obrazovnu i prosvetnu misiju.
Fotografija gimnazije
Školski centar
Osnovan je 1968 godine integracijom Tehničke skole (1961) i Škole za kvalifikovane
radnike(1945)
Muzička skola
Formirana je 1952 godine.Ima 150-180 učenika godisnje.